Из импресума Теолошких погледа

Издавач:
Свети Архијерејски Синод
Српске Православне Цркве

Главни и одговорни уредник:
Презвитер др Александар Ђаковац

Редакцијски одбор:
Митрополит проф. др Амфилохије Радовић
(Православни богословски факултет, Универзитет у Београду)
проф. др Богољуб Шијаковић (Православни богословски факултет, Универзитет у Београду)
проф. др Свилен Тутеков (Богословски факултет у Великом Трнову, Бугарска)
проф. др Аристотел Папаниколау (Fordham University, Theology Department)
проф. др Џон Бер (St. Vladimir’s Orthodox Theological Seminary, New York)
проф. др Давор Џалто (Институт за филозофију и друштвену теорију, Универзитет у Београду)
доц. др Александар Добријевић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду)
др Александар Раковић (Институт за новију историју Србије)

Сарадници:
Презвитер Вукашин Милићевић
Срећко Петровић
Маријана Петровић
Градимир Станић

Секретар редакције:
Снежана Крупниковић

Лектура и коректура:
Ђорђе Остојић
и Маријана Петровић

Графичка припрема:
Срећко Петровић

Штампа:
Штампарија Српске Православне Цркве,
Краља Петра бр. 5, Београд

Тираж: 500 примерака

Теолошки погледи излазе три пута годишње
(мај, септембар, децембар)

Адреса редакције:
Теолошки погледи,
Краља Петра бр. 5, Београд
телефон: 011 / 30 25 116
e-mail: teoloski.pogledi@spc.rs
http://teoloskipogledi.spc.rs/

Претплата на часопис Теолошки погледи и поручивање

Теолошки погледи излазе 3 пута годишње
(у мају, септембру и децембру).

Цена годишње претплате:
За Србију – 900 динара
За иностранство – 25 евра (за Европу)
– 35 евра (ван Европе)

Претплата:
+381 11 30 25 113
+381 11 30 25 103

teoloski.pogledi@spc.rs
pretplata@spc.rs

„Теолошки погледи“ –
Српска Патријаршија,
Краља Петра 5,
11000 Београд, Србија

Теолошки погледи - нова серија (од 2008. године)

Теолошки погледи

Версконаучни часопис – нова серија

Садржаји нових бројева:

Година 2008, број 1

Свети Максим Исповедник, Мелхиседек

Давор Џалто, De Rebus Artium Quasi Phenomena Apophatica

Здравко Пено, Софиологија и софијанизам

Дарко Ђоко, Појам „EIKWN“ код Оригена

Драгица Тадић, Размишљања о нелинеарности литургијског језика

Оливер Суботић, Историјски развој организационе структуре Цркве

Роберт Тафт, Литургија велике Цркве: почетна синтеза структуре и тумачења у сумраку иконоборства

Мирослав Поповић, Монашки редови и духовност на Западу у 12. и 13. веку

Осврти

Година 2008, број 2-3

Св. Григорије Ниски, Велико катихетско слово I–II

Св. Кипријан Картагински, Јединство католичанске (саборне) Цркве

Епископ Јован Пурић, Богословске основе благодатне педагогије светог Јована Златоустог

Мирослав П. Поповић, Аспекти византијског иконоборства и догмат о иконопоштовању – антиципација реформације?

Патријарх Петар VII Александријски, Хришћанство и ислам у дијалогу

Протојереј Џон Антони Макгакин, Црква: Невеста Јагњетова

Јеромонах Александар Голицин, Литургија и мистицизам: искуство Бога у источном православном хришћанству

Протојереј Георгије Флоровски, Откровење и тумачење

Питер Фарингтон, Православна христологија Севира Антиохијског

Алберт Мартен Волтерс, Текст и текстуална критика историјских књига Старог Завета

Бревард С. Чајлдс, Бог Израиљев и Црква

Година 2009, број 1-3

Св. Григорије Ниски, Велико катихетско слово III–VI

Мирослав П. Поповић, Између интерконфесионализма и пуноће (Православље и екуменски дијалог)

Александар Ђаковац, Болест и здравље у православном Предању

Димитрије Љ. Маринковић, Сакрална баштина Јужног Баната

Луј Бује, Литургија и архитектура

Протојереј Георгије Флоровски, Цркве Свете Софије

Ендрју Лаут, Место обожења у православној теологији

Бертранд Расел и Фредерик Коплстон, Дебата о егзистенцији Бога

Протојереј Георгије Флоровски, Тајна Педесетнице

Морна Дороти Хукер, Апостол Павле – Пастир Цркава

Протојереј Георгије Флоровски, Оци Цркве и Стари Завет

Гордон С. Микоски, Крштење, Света Тројица и црквена педагогија у мисли Св. Григорија Ниског

Митрополит Иларион Алфејев, Учење Светог Григорија Богослова о Светој Тројици

Панајотис Цамаликос, Ориген и стоичко виђење времена

Торстејн Толефсен, Св. Максим Исповедник – уводна разматрања

Емануел Тов, Неке напомене уз Септуагинту

Прикази

Година 2010, број 1-3

Св. Максим Исповедник, Расправа с Пиром

Здравко М. Пено, Логос и стварање

Зоран Ђуровић, Јеванђеље по Марку, глава 1, ст. 1

Мирослав М. Поповић, Јереси и инквизиција на Западу у 12. и 13. веку

Александар Ђаковац, Есхатолошки карактер Блаженстава према Св. Григорију Ниском

Брајан E. Далеј, «Небески човек» и «Вечни Христос»: Аполинарије и Григорије Ниски о личном идентитету Спаситеља

Оливер Суботић, Утицај потрошачког друштва на црквену свест савремених хришћана

Димитрије Љ. Маринковић, Циборијум – порекло, историја и типологија облика

Ирина Радосављевић, Једно размишљање о икони: онтологија и етика

Владимир Радовановић, Размишљања о црквеној архитектури

Пол Виктор Кристофер Баур, Хришћанска Црква у Дура Европосу

Јозеф Гутман, Живопис синагоге из Дура Европоса и његов утицај на каснију хришћанску и јеврејску уметност

Осврти: Чедомила Маринковић, A la recherche d’un temps présent

Прикази

Година 2011, број 1

Св. Јероним Стридонски, Писмо Евангелију

Св. Патрикије, Писмо Коротику

Петар В. Шеровић, „Византијско царство“ или Царство Ромеја?

Mирослав М. Поповић, О оснивачима просјачких редова

Чедомир Ребић, Светитељи и светост у грађанској поезији

Ирина Радосављевић, Етос иконе и уметност савременог доба

Љиљана Фијат, Црква Светог Николаја у Ечки

Славиша Костић, Терапијска примена матичних ћелија

Михаел Наузнер, Ка заједници изнад родних подела: превазилажење рода као део преображењске есхатологије Григорија Ниског

Антони Мередит, Ориген и Григорије Ниски о Молитви Господњој

Гај Г. Стромса, Александрија и мит о мултикултурализму

Жан Данијелу, Служба свештенства у светоотачкој литератури

Клас А. Д. Смелик, Врачара ендорска: 1. Сам. 28 у рабинској и хришћанској егзегези до 8. века

Едвард Ерл Елис, Како је Христос тумачио Свето Писмо?

Осврти: Мирослав М. Поповић, Представе научника о историјском Исусу

Џорџ Пацуракос, Зашто не једна Америчка Православна Црква?

Прикази

Теолошки погледи – версконаучни часопис

Ча­со­пис Те­о­ло­шки по­гле­ди, са под­на­сло­вом „Вер­ско­на­уч­ни ча­со­пис“, по­кре­нуо је Све­ти Ар­хи­је­реј­ски Си­нод Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве 1968. го­ди­не. Пр­ви уред­ник ча­со­пи­са Те­о­ло­шки по­гле­ди био је Вла­дан Д. По­по­вић, про­фе­сор Бе­о­град­ске бо­го­сло­ви­је „Све­ти Са­ва“.

Ча­со­пис је осно­ван ка­ко би до­но­сио бо­го­слов­ске ра­до­ве, при­ка­зе, оце­не и рас­пра­ве, бе­ле­три­стич­ке при­ло­ге, ко­мен­та­ре до­га­ђа­ја из све­та кул­ту­ре и на­у­ке... Ра­зно­вр­сна те­ма­ти­ка – од освр­та на нај­но­ви­ја ар­хе­о­ло­шка от­кри­ћа, му­зи­ко­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња, пре­ко кри­тич­ког вред­но­ва­ња са­вре­ме­не по­е­зи­је, фи­ло­соф­ских рас­пра­ва и исто­риј­ских ис­тра­жи­ва­ња, до лин­гви­стич­ких сту­ди­ја и бо­го­слов­ских тек­сто­ва, бу­ди­ла је ин­те­ре­се мно­гих чи­та­ла­ца, и ча­со­пис Те­о­ло­шки по­гле­ди је – још од сво­јих по­че­та­ка – сте­као број­ну чи­та­лач­ку пу­бли­ку, иако је по­кре­нут у вре­ме­ну ка­да се на Цр­кву – а тим пре на цр­кве­ну пе­ри­о­ди­ку – ни­је гле­да­ло бла­го­на­кло­но, у дру­штву ко­је је би­ло ан­ти­те­о­ло­шки рас­по­ло­же­но.

Ча­со­пис је, као дво­ме­сеч­ник, по­чео да из­ла­зи 1968. го­ди­не, са бла­го­сло­вом бла­же­не успо­ме­не Па­три­јар­ха срп­ског Гер­ма­на, и до 1970. го­ди­не је из­ла­зио у шест све­са­ка го­ди­шње. На пред­лог Па­три­јар­ха Гер­ма­на, Све­ти Ар­хи­је­реј­ски Си­нод 1971. го­ди­не за глав­ног и од­го­вор­ног уред­ни­ка по­ста­вља бла­же­не успо­ме­не епи­ско­па Да­ни­ла (Кр­сти­ћа). Та­да је про­ме­њен тем­по из­ла­же­ња ча­со­пи­са, ко­ји је од 1971. го­ди­не из­ла­зио че­ти­ри пу­та го­ди­шње. Вла­ди­ка Да­ни­ло је ча­со­пис уре­ђи­вао пу­них два­де­сет го­ди­на, све док ни­је пре­шао на ка­те­дру Епар­хи­је бу­дим­ске – 1991. го­ди­не. За глав­ног и од­го­вор­ног уред­ни­ка та­да је по­ста­вљен до­цент Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та СПЦ у Бе­о­гра­ду др Ра­до­ван Би­го­вић, ко­ји је ову ду­жност оба­вљао то­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка. Ча­со­пис је, услед про­бле­ма тех­нич­ке при­ро­де, имао пре­ки­де у из­ла­же­њу од 1997-2003. го­ди­не; у 35. го­ди­ни из­ла­же­ња, 2003. го­ди­не за глав­ног уред­ни­ка ча­со­пи­са је по­ста­вљен мр Зо­ран Је­ли­сав­чић, аси­стент на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту СПЦ у Бе­о­гра­ду. Ме­ђу­тим, упр­кос на­сто­ја­њи­ма уре­ђи­вач­ког од­бо­ра, иза­шла је са­мо јед­на све­ска 2003. го­ди­не, и ча­со­пис из тех­нич­ких раз­ло­га ни­је из­ла­зио до 2008. го­ди­не, ка­да је на ду­жност глав­ног и од­го­вор­ног уред­ни­ка по­ста­вљен пре­зви­тер мр Алек­сан­дар Ђа­ко­вац и ка­да је по­кре­ну­та но­ва се­ри­ја ча­со­пи­са Те­о­ло­шки по­гле­ди, ко­ји од та­да из­ла­зи три пу­та го­ди­шње. На­кон по­нов­ног по­кре­та­ња ча­со­пи­са об­ја­вље­но је укуп­но пет све­са­ка: 1/2008, 2-3/2008, 1-3/2009, 1-3/2010 и 1/2011, а у при­пре­ми су све­ске 2 и 3 за 2011. го­ди­ну.

То­ком свог че­тр­де­се­то­го­ди­шњег по­сто­ја­ња Те­о­ло­шки по­гле­ди су срп­ским чи­та­о­ци­ма до­нели оби­ље аутор­ских чла­на­ка из пе­ра ­е­ми­нент­них до­ма­ћих те­о­ло­га, фи­ло­со­фа, исто­ри­ча­ра и на­уч­них рад­ни­ка, вред­не пре­во­де све­то­о­тач­ких тек­сто­ва, као и пре­во­де ра­до­ва нај­у­глед­ни­јих свет­ских бо­го­сло­ва. За Те­о­ло­шке по­гле­де пи­са­ли су еп. Да­ни­ло Кр­стић, Ам­фи­ло­хи­је Ра­до­вић, Ата­на­си­је Јев­тић, Вла­де­та Је­ро­тић, Иг­на­ти­је Ми­дић, Ми­ло­рад Ла­зић, Да­вид Пе­ро­вић... У ча­со­пи­су су об­ја­вљи­ва­ни ра­до­ви Ар­хи­е­пи­ско­па бри­сел­ског Ва­си­ли­ја (Кри­во­ше­и­на), Ге­ор­ги­ја Фло­ров­ског, Хри­ста Ја­на­ра­са, Ар­хи­е­пи­ско­па Ге­ор­ги­ја (Ваг­не­ра), Ти­мо­ти (Ка­ли­ста) Ве­ра, Ва­си­ли­ја Гон­ди­ка­ки­са, Па­вла Ев­до­ки­мо­ва, Ми­тро­по­ли­та Јо­ва­на Зи­зи­у­ла­са, Јо­ва­на Ма­јен­дор­фа, Ге­ор­ги­ја Ман­за­ри­ди­са, Јо­ва­на Ро­ма­ни­ди­са, Ро­бер­та Таф­та, Ле­о­ни­да Ус­пен­ског, Алек­сан­дра Шме­ма­на...

Ча­со­пис то­ком сво­је исто­ри­је ни­је био огра­ни­чен на те­о­ло­шка раз­ма­тра­ња у уском сми­слу ре­чи, већ је пра­тио и на­уч­но-кул­тур­на де­ша­ва­ња, из­да­ва­штво, до­га­ђа­је из на­уч­ног и ака­дем­ског све­та – про­мо­ви­шу­ћи цр­кве­ни по­глед на свет – али је одр­жао свој на­уч­ни ка­рак­тер, не пре­тво­рив­ши се у по­пу­лар­ни ма­га­зин. Упр­кос то­ме, ча­со­пис је штам­пан у за на­ше при­ли­ке ви­со­ком ти­ра­жу, до­сти­жу­ћи број од ви­ше сто­ти­на стал­них прет­плат­ни­ка то­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на.

Те­о­ло­шки по­гле­ди су најпре наклоњени об­ја­вљивању ори­ги­нал­них богословских на­уч­них ра­до­ва, као и на­уч­них ра­до­ва из дру­гих обла­сти ко­ји су по­ве­за­ни са те­о­ло­ги­јом, а у њима се објављују и пре­во­ди са ан­тич­ких је­зи­ка, при­ка­зи и кри­тич­ки освр­ти на са­вре­ме­не на­уч­не ра­до­ве. Ап­стра­к­ти на ен­гле­ском је­зи­ку пра­те тек­сто­ве об­ја­вље­не у овом вер­ско­на­уч­ном ча­со­пи­су мал­те­не од са­мих његових по­че­та­ка, већ од пр­ве по­ло­ви­не се­дам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка.

За 25. го­ди­шњи­цу из­ла­же­ња ча­со­пи­са, у Те­о­ло­шким по­гле­ди­ма бр. 1-4 за 1993. го­ди­ну об­ја­вље­на је Би­бли­о­гра­фи­ја ра­до­ва об­ја­вље­них за пр­вих 25 го­ди­на из­ла­же­ња ча­со­пи­са, сло­же­на азбуч­но – по име­ну ауто­ра. За са­да не по­сто­ји ком­плет­на би­бли­о­гра­фи­ја ча­со­пи­са, ко­ја би сва­ка­ко бро­ја­ла сто­ти­не на­уч­них ра­до­ва, зна­чај­них пре­во­да, рас­пра­ва, при­ка­за, оце­на и освр­та об­ја­вље­них у Те­о­ло­шким по­гле­ди­ма.

Ча­со­пис Те­о­ло­шки по­гле­ди, као је­дан од нај­ста­ри­јих и нај­у­ти­цај­ни­јих те­о­ло­шких ча­со­пи­са на овим про­сто­ри­ма, сам пред­ста­вља кул­тур­ну и на­уч­ну вред­ност: зна­чај­ан за по­пу­ла­ри­за­ци­ју те­о­ло­шких на­у­ка, за раз­вој ин­тер­ди­сци­пли­нар­ног при­сту­па у на­у­ци, као и за про­мо­ви­са­ње и про­у­ча­ва­ње срп­ског те­о­ло­шког кул­тур­ног на­сле­ђа. Бу­ду­ћи да на срп­ском је­зи­ку по­сто­ји све­га не­ко­ли­ко ча­со­пи­са ко­ји об­ја­вљу­ју струч­не, на­уч­не бо­го­слов­ске ра­до­ве, по­сто­ја­ње и поновно покретање Те­о­ло­шких по­гле­да је од из­у­зет­не ва­жно­сти за срп­ску кул­ту­ру уоп­ште, а по­себ­но за раз­вој и уна­пре­ђе­ње срп­ске те­о­ло­ги­је.

С. П.